Kada bih razmišljala o svetu
u kojem živimo
Setila bih se razloga,
zašto sam plakala na rođenju

Vazduh udišem od sveta
Posmatram svakodnevno ljude,
ali retko susrećem čoveka

Udaram barikade duhom,
jer ne nudim ono što žele da čuju
Prolazim etiketirana kroz masu
Bodem oči, uši...

Na zemlji sam kamen spoticanja
Bunt neumornih reči, pljunutih na slobodu
Dok voz obećanja vodi ka svetlu,
mrak sam u tunelu

Da se barem na kratko,
doživi budućnost pre vremena
Objasni me