Rasejala se prašina od galopa misli
I ko zna po koji put udarila na oči
Ne vidi se, ali unutar kože oseti
Izbrazdane bore lica još uvek čuvaju
utihnula sećanja
Koja neretko ištrče,
zbog urađene fotografije
Nejak stisak se utisnuo na
staračkom pomagalu od hrastovine
Pogledom istražuje daleke horizonte
Neko bi rekao nostalgija
Njemu nedostaje ona vredna ručica za milje
Ukradeno rumenilo zrelih jabuka
I šumski ukus divljih malina
Pohitalo bi se poljanama širokim
Beskrajnim kao njena duša
I sada čuje galop misli
Neko bi rekao nostalgija
Bele i crne konje neki mladić tišti
Kao realnost sećanja ranija