Što nisam cvet
Da lepotu žrtvujem na oltaru
ljubavi!

Kad vreme pobere latice
U bokalu vode, na staroj vitrini,
Raširiću ruke sopstvenom uvenuću!
Radovaću se!
Nekome sam udahnula
proleće,
Rascvala sreću, osmeh, miris.

Jedan običan cvet, a ceo svet!