Rodila gorska vila
Prvenca, svoga sina
Od stene mu karakter nela
I planinski venac splela
Ime mu je ko krunu položila
U ime Despota krstila
Od titule kraljevića i cara
Koren imena mu dala
Oči bistre Tare
Da svet njima raspoznaje
Na glavi kose tamne
Ko u crne gavrane
Ali mu tananu dušu skrojila
Od nebeskih sokolova
Kad reči progovori
Pesmom sluh da poji
Stasit kada krene
Da sve vile zaneme
Pred ničim da se ne boji
Boga da poštuje, veru da voli
Zemlji svojoj barjak da vije
I kada u njoj više nije
Znanjem obraz da pozlati
Da se ponose njime otac i mati