I čovek posta hod po niti što nebo i zemlju vezuje dahom,
pa svaka reč što se izrekne postaše svet ili pad prahom.

U tvari - otisak večnog,
što se ne vidi okom belim danom,
već u tren kad dve duše prepoznaju da su jedno telo znano.

Jer tvar ne greši
Ona čeka
Da mi sazrimo u svesnosti njene
Da shvatimo ispočetka:

Postojimo,
Ne zbog mesa,
već zbog
zvezdane sene.